СТВАР ТРЕНУТКА

Рекох:
“Твоја су правила,
Твоја игра …”
Осетих
Влажни прсти
Кожу су стегли
Морским таласом
Пређе дах твој
Преко леђа ми
Кад све дрхти унутра
И зноја мог
Свака кап
Чува твој мирис
Руке твоје
На мом трбуху
Стежем јаче
Сваки кутак тела мог
Врућег
Да те запамти
Јер си рек’о
Да је љубав
Ствар тренутка

17. јул 99’




КРУГОВИ

Прецизно следимо правила:
Једном ти одеш -
Ја једном…
Па у круг
Радости-патње.
Кад Раху успе да загута реп,
Два Месеца зачну
Заједнички сјај,
Тад опет:
Доручак – рађање…
Вечера – смрт…
Па у круг.

4. новембар 99’





СКОРО ЗАБОРАВЉЕНО

Опет сам чула ту песму…
(а више је не слушам)
Сетих се тог лета:
Брзина и ноћ…
Предосећај празнине…
Он и његова кола…
У мом срцу су
Огребине осећања.
Крај мене је, а као нестваран -
Ортак вијугавог пута.
Тај астматичарски кашаљ
Шљунка испод запрашених гума
Прати нас,
Наш сусрет у огледалу…
У ствари пак
Једно друго смо мимоишли
Те ноћи
Заувек…

20. фебруар 99’




ВЕЧЕ, ЋУТАЊЕ НЕ ПОСТОЈИ …

Модро октобарско вече:
светла су топила лед са усана.
Више смо ћутали,
гутали зеницама
отрцане властите слике.
Спевали једно другоме
приливе прајезичког разумевања.
Не сећам се боје речи:
седе мисли, дечји длан,
узалуд глава на мом рамену.
Слеповође уморних ловаца –
Антарес и Хан су се питали:
"Зар нема другачије игре
Сем цртања сенки по ноктима?"
Нисмо изумили песму,
а ни нову светску истину.
Зидове Плача отада
Његовим зовем именом…

фебруар 2000’





Измајлово (1999)
Девети месечев дан (2000)
Кише (2001)
Зашто постоје куће? (2001)
Вештачка песма (2004)
Инвентар (2004)

            ИЗМАЈЛОВО

 У млеку магле на острву Храм,
 Небо ... предвечерја јесењег плам
 ...
 Облак сатаром расече сав страх,
 На длану је звезда невидљиви прах.
 ...
 Сене од кућа у барама стоје - 
 Део Измајлова - срце је моје !
 ...
 "Еј, рушевинама дворца не шетај !"
 Омичу се с маминих уста савети.
 ...
 Камоли! Ко ће да слуша те речи...
 Острво родно ... Да, тамо побећи!
 ...
 И док ме љуља осећај слободе
 Срце запљусне сећање и оде:
 ...
 У млеку магле на острву Храм,
 Небо ... предвечерја јесењег плам...
 
 15/II – 99’



9-ти Месечев дан

У сумраку августа не питај –
«шта ти је?»
Јесам у ребусу,
ајде на страну –
нека што не смем
ником
причати да смо заједно,
шапнути да те познајем...
Знај да се кајем!
Мора се изнова градити
губити, кршити
али
опет ћеш ми то казати:
«проговорила јеси,
ако није издаја, онда шта је?»
Руке до лакта
ишчупати
увидев оца у сну очаја
немаштином речника јутарња
ћутати
и лупати, лупати, лупати...
опет случајно,
претворив у пепео,
кукати
знајући
да ћу те опет издати,
опет се кајати... кајати...

VIII-2000

КИШЕ

Кише јесу да носе
мирисе руског чаја
афричким плажама.
А ми у ноћима аугуста
не би схватали.
А кише би шаптале
и шаптале.
Само на трен чувши тишину
кажемо:
"Није то ваљда киша престала?"
Нити ћемо знати
који кутак празнине
киша увек оставља у нама
за себе...

30. јул 2001


ЗАШТО ПОСТОЈЕ КУЋЕ? (за Д. Б.)

Куће јесу зато
да их напуштамо.
Куће стоје да би чекале газде...

Кућа јесте за повратак,
да је овлаш додирне,
неповерљиво, неки нови Одисеј.

Кућа јесте да отвори
врата према ливадама
и шкрипи окном
пратећи Нептунове покрете...

Кућа јесте да јој се удвара
да је крчма,
и у сну удише
каменим плућима поткровља
све вино и смех,
мирис руку што месе хлеб...

Кућа јесте да стоји
над свим водама
и у непомићности својој
броји мрвице хиљада вечери...

25.03.2001


ВЕШТАЧКА ПЕСМА

Модерно је вежбати урбану
фриго-икебану
како би знали укостурити профитроле
'место да их једемо.

Заостали смо. Свет воли јефтино:
за успомену –
стакласте ИКЕА-облутке
у пластичним флашама.

Готови смо обешењаци
са том тежњом
ка неприметним парковима,
кад се више цени умеће
претварања стварног у пролазно.

Залутале смо пиране
од крви и меса
у хладњикавим подрумима
туђих снова и пожуда.

Потоцима речи
олижемо крајпуташе
и уснуле продавачице
сеоских супермаркета...


VIII-2004

ИНВЕНТАР

Инвентара никад мало,
тешко је тек богаташу ући у царство небеско...
Прашина на корицама
чини песме бесмисљеним
док сваки минут
детињство галопира
овим костима и венама.
Наочари су прескупи
али није ружичастији свет
кад се кроз њих посматра,
можда зато што нису моји?
Свет је такав што кинеске сандале
неће корачати кинеским зидом,
а итаљанске панталоне
гужваће руска седишта.
Шагал је библија
али ко зна где је сада?
Фотоапарат ми сваком сликом
рупи прошлост
и претвара у вечито «овде»
Новчаник је мали
јер ни велики не може купити све.
На крају крајева рачунаће ми се
спашавање корњаче,
крађа смокава, гробови предака –
и то је за неверовати
кол'ко је кафански:
сав овај живот
и сав инвентар...

IX-2004



старо и ново

Степска кћер
ОПРОШТАЈНО ПИСМО
Припадаш...
Мисли у фиоци

              Степска кћер

      Неуздржљива сам безобразница, 
      Степска кћер и усамљена луталица. 
      Слана ока се не плашим давно, 
      Све ми заставе стоје усправно... 

      Строг је поглед, а видик је нем,
      Могла бих и планине да мрднем.
      Тигру некада лов сам одводила - 
      Овог пута се поново родила 

      Ожег бачен крај ледена огњишта 
      Чува заклетве свих пепелишта. 
      Бацих питања болом прегажена - 
      Сад сам и ја слободом заражена ... 

      01/2000 


         ОПРОШТАЈНО ПИСМО

          Побећи ...
          У стицај некадашњих околности,
          Молити мајку да ми опрости
          Дечије охолости,
          Звиждуке у поноћи,
          Незнање, да л' ћу се вратити
          Ове ноћи...
          И ко ће ме отпратити.
          Трезан поглед
          Пијане душе,
          Што убија.
          И ... ОН - опрезан  - 
          У недоглед одлутали судија...
          Да ми опрости
          Собу моју - мој завичај,
          Избегнути мајчин загрљај,
          Бајат хлеб, труо чај,
          Читав живот подигнутих обрва,
          Први и последњи очај,
          Хиљаде изједених таблета
          И отрова,
          Сумњу - 
          Да л' је у стању 
          Да лечење плати?
          И то ми мајка некад препати.
          Њу и сада то прати.
          Док се у свом склоништу
          Препирем
          Са срамотом, док умирем
          За лепотом
          Сломљена тисова крста
          Једне октобарске ноћи.
          Да л' сам хтела кад тад
          Ка изворима поћи? A доћи?
          Молила бих
          Да заборавимо
          Соларне повратке,
          Крађу једне кајсије слатке,
          Незнан број
          Седих партнера,
          И када сам мрзела Вагнера.
          Молила бих да ми опрости,
          Макар у дубокој старости
          Моје младости,
          Помисао
          Одједном све године
          Кроз прсте просути крвљу...
          Мрљу издахнути,
          У Лету канути ...

          XI - 99'



Припадаш....
за Х-Х

Припадаш другим људима, другом граду, 
другим улицама, другим очима посматраш.

Припадаш другим брдима, другим путевима,
другим пољупцима, другим возовима...

Припадаш другом снегу, другом папрату, 
другим кишама, другим ушћима крстариш.

Припадаш другом сну, другом свету,
другом пролећу, другом животу...

Припадаш другој школи, другом наставнику,
другој држави, другој жени навраћаш.

Припадаш другим звездама, другим прозорима,
другим скелама, другим небесима...

Припадаш другом језику, другом смислу,
другим песмама, другим речима:
Постоји ли стабло из којег нас двоје
израстамо скупа?..

VII-2003



                МИСЛИ У ФИОЦИ

    Од наше болешљиве приче
    у свакој фиоци, под јастуком: 
    први у сусрет мени порив,
    збуњен септембарски загрљај, 
    за Нову Годину поноћни позив,
    твој ћутећи поглед и моје
    непостојеће длаке са језика,
    минут слободе разуздани -
    моје "аха!" и твој смех у тами,
    ранило наше уз кафу и руксак,
    море, што прогута отисак,
    поспан и крадљив пољубац, одлазак ...
    Одлив и прилив ... крви
    Увек је исти
    Поредак Љубави ... последње, прве ли ...

                                    9-10.октобар 2000



 Poziv iz tvoje vaseljene *2005
Epifanija *2005
Aprilsko podne *2005




POZIV IZ TVOJE VASELJENE

Noc,
zelenkasta slusalica,
pistanje radio-talasa
iz tvoje komore-sobe:
prenose nemacke himne...

Paradoksalno!
od krilate pesadije
nad snegovima ovim bez kraja.

Scucurena
trazim – reci jos nesto, covece Boziji!

Andeosko kokodakanje,
glasovi, tutanj
bacena slusalica...

U zujanju moje tisine
mehure se
i pucaju
tvoji radio-talasi


26-II-2005



EPIFANIJA


iznad nasih glava
poput kruna
neko stvara nova nebesa
puna zutih sazvezda-suncokreta:
homo homini ili pak lupus est?

iza nasih leda
mute ljudi i stampaju se novine:
sta je bolje
zivi psi ili mrtvi lavovi?

ispod nasih nogu
tektonske ploce nanovo kroje
drzave, obale, sume:
natura abhorret vacuum

na nama je da se upoznamo


5-III-2005




APRILSKO PODNE

Galopiranje srca - odraz proletne kome
ne da misicu
probiti,
duz pruge zakucati
u pravcu juznijih mora 
kao zardjale dresine oblaka u jesen...
Ispod kapaka pritvorenih ovde:
isto je sunce,
isti glas – tvoje bezglasje,
susti pesak, 
pena se morska sepuri,
tu je i zamor maslinovih grana
istoga stabla
gde ste me onomad plasili,
derlad nudisticke plaze!

Zadnji pogled kroz bravu
na letosnje smokve
modro-goleme i socne
kao bubrezi teleta

i toplinu koja prozima svet
bilo ovaj ili onaj...


11-IV-2005



svoje utiske mozete iskazati u knjizi gostiju!