СТВАР ТРЕНУТКА
збирка, изашла 2005, одломци
СТВАР ТРЕНУТКА Рекох: “Твоја су правила, Твоја игра …” Осетих Влажни прсти Кожу су стегли Морским таласом Пређе дах твој Преко леђа ми Кад све дрхти унутра И зноја мог Свака кап Чува твој мирис Руке твоје На мом трбуху Стежем јаче Сваки кутак тела мог Врућег Да те запамти Јер си рек’о Да је љубав Ствар тренутка 17. јул 99’ КРУГОВИ Прецизно следимо правила: Једном ти одеш - Ја једном… Па у круг Радости-патње. Кад Раху успе да загута реп, Два Месеца зачну Заједнички сјај, Тад опет: Доручак – рађање… Вечера – смрт… Па у круг. 4. новембар 99’ СКОРО ЗАБОРАВЉЕНО Опет сам чула ту песму… (а више је не слушам) Сетих се тог лета: Брзина и ноћ… Предосећај празнине… Он и његова кола… У мом срцу су Огребине осећања. Крај мене је, а као нестваран - Ортак вијугавог пута. Тај астматичарски кашаљ Шљунка испод запрашених гума Прати нас, Наш сусрет у огледалу… У ствари пак Једно друго смо мимоишли Те ноћи Заувек… 20. фебруар 99’ ВЕЧЕ, ЋУТАЊЕ НЕ ПОСТОЈИ … Модро октобарско вече: светла су топила лед са усана. Више смо ћутали, гутали зеницама отрцане властите слике. Спевали једно другоме приливе прајезичког разумевања. Не сећам се боје речи: седе мисли, дечји длан, узалуд глава на мом рамену. Слеповође уморних ловаца – Антарес и Хан су се питали: "Зар нема другачије игре Сем цртања сенки по ноктима?" Нисмо изумили песму, а ни нову светску истину. Зидове Плача отада Његовим зовем именом… фебруар 2000’Измајлово (1999) Девети месечев дан (2000) Кише (2001) Зашто постоје куће? (2001) Вештачка песма (2004) Инвентар (2004)
ИЗМАЈЛОВО
У млеку магле на острву Храм,
Небо ... предвечерја јесењег плам
...
Облак сатаром расече сав страх,
На длану је звезда невидљиви прах.
...
Сене од кућа у барама стоје -
Део Измајлова - срце је моје !
...
"Еј, рушевинама дворца не шетај !"
Омичу се с маминих уста савети.
...
Камоли! Ко ће да слуша те речи...
Острво родно ... Да, тамо побећи!
...
И док ме љуља осећај слободе
Срце запљусне сећање и оде:
...
У млеку магле на острву Храм,
Небо ... предвечерја јесењег плам...
15/II – 99’
9-ти Месечев дан
У сумраку августа не питај –
«шта ти је?»
Јесам у ребусу,
ајде на страну –
нека што не смем
ником
причати да смо заједно,
шапнути да те познајем...
Знај да се кајем!
Мора се изнова градити
губити, кршити
али
опет ћеш ми то казати:
«проговорила јеси,
ако није издаја, онда шта је?»
Руке до лакта
ишчупати
увидев оца у сну очаја
немаштином речника јутарња
ћутати
и лупати, лупати, лупати...
опет случајно,
претворив у пепео,
кукати
знајући
да ћу те опет издати,
опет се кајати... кајати...
VIII-2000
КИШЕ
Кише јесу да носе
мирисе руског чаја
афричким плажама.
А ми у ноћима аугуста
не би схватали.
А кише би шаптале
и шаптале.
Само на трен чувши тишину
кажемо:
"Није то ваљда киша престала?"
Нити ћемо знати
који кутак празнине
киша увек оставља у нама
за себе...
30. јул 2001
ЗАШТО ПОСТОЈЕ КУЋЕ? (за Д. Б.)
Куће јесу зато
да их напуштамо.
Куће стоје да би чекале газде...
Кућа јесте за повратак,
да је овлаш додирне,
неповерљиво, неки нови Одисеј.
Кућа јесте да отвори
врата према ливадама
и шкрипи окном
пратећи Нептунове покрете...
Кућа јесте да јој се удвара
да је крчма,
и у сну удише
каменим плућима поткровља
све вино и смех,
мирис руку што месе хлеб...
Кућа јесте да стоји
над свим водама
и у непомићности својој
броји мрвице хиљада вечери...
25.03.2001
ВЕШТАЧКА ПЕСМА
Модерно је вежбати урбану
фриго-икебану
како би знали укостурити профитроле
'место да их једемо.
Заостали смо. Свет воли јефтино:
за успомену –
стакласте ИКЕА-облутке
у пластичним флашама.
Готови смо обешењаци
са том тежњом
ка неприметним парковима,
кад се више цени умеће
претварања стварног у пролазно.
Залутале смо пиране
од крви и меса
у хладњикавим подрумима
туђих снова и пожуда.
Потоцима речи
олижемо крајпуташе
и уснуле продавачице
сеоских супермаркета...
VIII-2004
ИНВЕНТАР
Инвентара никад мало,
тешко је тек богаташу ући у царство небеско...
Прашина на корицама
чини песме бесмисљеним
док сваки минут
детињство галопира
овим костима и венама.
Наочари су прескупи
али није ружичастији свет
кад се кроз њих посматра,
можда зато што нису моји?
Свет је такав што кинеске сандале
неће корачати кинеским зидом,
а итаљанске панталоне
гужваће руска седишта.
Шагал је библија
али ко зна где је сада?
Фотоапарат ми сваком сликом
рупи прошлост
и претвара у вечито «овде»
Новчаник је мали
јер ни велики не може купити све.
На крају крајева рачунаће ми се
спашавање корњаче,
крађа смокава, гробови предака –
и то је за неверовати
кол'ко је кафански:
сав овај живот
и сав инвентар...
IX-2004
старо и ново
Степска кћер
ОПРОШТАЈНО ПИСМО
Припадаш...
Мисли у фиоци
Степска кћер
Неуздржљива сам безобразница,
Степска кћер и усамљена луталица.
Слана ока се не плашим давно,
Све ми заставе стоје усправно...
Строг је поглед, а видик је нем,
Могла бих и планине да мрднем.
Тигру некада лов сам одводила -
Овог пута се поново родила
Ожег бачен крај ледена огњишта
Чува заклетве свих пепелишта.
Бацих питања болом прегажена -
Сад сам и ја слободом заражена ...
01/2000
ОПРОШТАЈНО ПИСМО
Побећи ...
У стицај некадашњих околности,
Молити мајку да ми опрости
Дечије охолости,
Звиждуке у поноћи,
Незнање, да л' ћу се вратити
Ове ноћи...
И ко ће ме отпратити.
Трезан поглед
Пијане душе,
Што убија.
И ... ОН - опрезан -
У недоглед одлутали судија...
Да ми опрости
Собу моју - мој завичај,
Избегнути мајчин загрљај,
Бајат хлеб, труо чај,
Читав живот подигнутих обрва,
Први и последњи очај,
Хиљаде изједених таблета
И отрова,
Сумњу -
Да л' је у стању
Да лечење плати?
И то ми мајка некад препати.
Њу и сада то прати.
Док се у свом склоништу
Препирем
Са срамотом, док умирем
За лепотом
Сломљена тисова крста
Једне октобарске ноћи.
Да л' сам хтела кад тад
Ка изворима поћи? A доћи?
Молила бих
Да заборавимо
Соларне повратке,
Крађу једне кајсије слатке,
Незнан број
Седих партнера,
И када сам мрзела Вагнера.
Молила бих да ми опрости,
Макар у дубокој старости
Моје младости,
Помисао
Одједном све године
Кроз прсте просути крвљу...
Мрљу издахнути,
У Лету канути ...
XI - 99'
Припадаш....
за Х-Х
Припадаш другим људима, другом граду,
другим улицама, другим очима посматраш.
Припадаш другим брдима, другим путевима,
другим пољупцима, другим возовима...
Припадаш другом снегу, другом папрату,
другим кишама, другим ушћима крстариш.
Припадаш другом сну, другом свету,
другом пролећу, другом животу...
Припадаш другој школи, другом наставнику,
другој држави, другој жени навраћаш.
Припадаш другим звездама, другим прозорима,
другим скелама, другим небесима...
Припадаш другом језику, другом смислу,
другим песмама, другим речима:
Постоји ли стабло из којег нас двоје
израстамо скупа?..
VII-2003
МИСЛИ У ФИОЦИ
Од наше болешљиве приче
у свакој фиоци, под јастуком:
први у сусрет мени порив,
збуњен септембарски загрљај,
за Нову Годину поноћни позив,
твој ћутећи поглед и моје
непостојеће длаке са језика,
минут слободе разуздани -
моје "аха!" и твој смех у тами,
ранило наше уз кафу и руксак,
море, што прогута отисак,
поспан и крадљив пољубац, одлазак ...
Одлив и прилив ... крви
Увек је исти
Поредак Љубави ... последње, прве ли ...
9-10.октобар 2000
